Ti i oni...
Isprva,izmedju vas,nema neke razlike.
Svi ste mali,svi ste deca.I ona i on i ti.Svi vi.
Teen-age donosi prva saznanja i nevolje,prvi znaci
razlicitosti,mozda osecas strah.
Ok,saznao si.Ti si ono "najgore" sto se moze
desiti - peder.
Bolelo je,nisi smeo odmah priznati samome sebi, prvo si samo mastao.
A onda si pogledao sebe u ogledalo,udahnuo i rekao:
Jesam,volim muskarce.
Ides u srednju skolu,gledas ih i sanjaris o njima.O
zgodnim deckima preplanulog tena i misicavog tela.
Ocajan si, jer mislis da si sam.I ne sanjas da
postoje MILIONI takvih ljudi,tu,tamo negde...
On ima devojku i ljubi je svaki dan.Javno.Na klupi u
parku,dok pijete kafu,u bioskopu.On je tvoj drug
i ti mu zavidis.I njemu i njoj.Zbog slobode u kojoj
znaju uzivati.
Zavrsio si srednju skolu,izvukao se bez bubuljica,ali sa peticama i upisao fakultet.I oni,takodje.
Neko je nekad' rekao za tebe da si sigurno peder. Mama se cudi:Sta ti se desava?
Vic o pederima se u tvom drustvu prica sa posebnim
zarom,ili je to tvoja paranoja?
Kupio si neke casopise,strejt,dakako,gledao...
Ucio,citao i sanjario.Sve je bilo bezuspesno.
On je nju i dalje ljubio pred tobom,pred svima,u
parku,na klupi,u busu,na ulici...
Samo si ih gledao.I samo si ih mrzeo!
U vojsku si otisao,ali sa zebnjom.Kako ce to da
ispadne?
Masni vicevi,lovacke price o "izjebavanju stotinjak
rasnih plavusa za noc",mozda poneki nocni sum i
jecaj,stenjanje necije,mozda je to bilo tvoje jedino,prvo i najvece seksualno iskustvo.Bedno,a?
Vratio si se iz vojske,sve je proslo u savrsenom
redu,nisi provaljen, a ni povaljen,kuci je sve po
starom,sve je kao i nekad.Blizi ti se trideseta,dobijes posao, al' "u struci"(urigirao kum Janko),sad' moras da se zenis.
Izlazis u grad,kafei,diskoteke,bioskopi i restorani.I dalje se oni ljube,pipaju cak,pred svima,sad su
vereni,svadba u avgustu.
Ti venes kao jebeni pokoseni cvet,muka ti je jer si
tako sam.Gutas svoje suze...decaci ipak ne placu.
Udaras glavom o zid,trazis ga,njega ili bilo koga,da ugasi pozudu od koje ne mozes vise da zivis.Cini
ti se ni dana.
Ipak,docekas novi dan,i onaj iza njega,i onaj iza
njega...
Leta,jeseni,snegovi,Nove godine,dani zaljubljenih,dani mrtvih,ali nikako da osvane dan zivih,dan za tebe.
Sedis,ponekad se naduvas,cutis i zuris u tamu.Gde
su?Gde je?I kako?
Svake noci sam,svako jutro sam,ceo dan sam,ceo
jebeni zivot sam... Tuzno,a?
U avgustu im kumujes,oblacis svoje novo odelo i vezes svoju leptir masnu.
U crkvi vencanje,gosti,njeni i njegovi roditelji.
Gledas tu pegavu devojku,secas je se jos iz
obdanista.
Cime je zasluzila ovakvu srecu?
Gledas njega,tvog druga,valjda najboljeg,klempavog direktora "jedne export firme" i pitas se-zasto je i on srecniji od tebe?
Kao da su svi srecniji od tebe...
On je ljubi,i opet je ljubi,a oni im aplaudiraju...
Tebi su sudjeni preziri,urlici,bejzbol palice,smradova iz "Obraza",neki stari mostovi,siprazje,mracni
haustori,vlazni podrumi,javni toaleti,egzibicionisti u parku u ponoc koji razotkrivaju mantil pokazujuci svoje golo,mlitavo,krzljavo telo,a njima su dati aplauzi i suze radosnice.
Magistriras,doktoriras,a oni izrode copor musave
dece koja kmeci i povracaju po tvojoj kosulji.
I dalje si neprilagodjen,neprihvacen i naravno neshvacen.
Nikome nista ne govoris,mada,verovatno svi sve
znaju.
Vracas se u 21h sa posla u prostarni,prazni,neonom
okupani stan...Dajes macki mleko, procitas poneki
bedasti mail("Koliki ti je? Javi se","Imas moj broj.")...
Tada samo otvoris vrata balkona i poletis...............
Preuzeto sa Radetovog bloga
originalni tekst
http://radee.blog.co.yu/blog/radee/generalna/2007/10/14/sasvim-obicna-a-tako-posebna-prica-oprostajno-pismo-neshvacenog